IptvSub1 - live - eliteOTT OTT server Serbian-HD RS-Rts-3-HD

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Ovo je priča o neobičnom susretu između ozbiljnog nastavnika matematike Čarlsa Latvidza Dodzsona i jedne od prvih heroina književnosti za decu. Njihov susret je transponovan u epsku i fantastičnu priču o neustrašivoj i radoznaloj devojčici koja radi šta joj je volja. Možda se upravo u tome krije tajna njene slave i večne modernosti.

"Ja sam pristalica knjige iako to danas zvuči kao anahronizam", kaže u novom izdanju emisije Ostavi sve i čitaj Rastko Močnik, slovenački sociolog, književni teoretičar, prevodilac, jedan od osnivača Ljubljanske škole psihoanalize, profesor na Univerzitetu u Ljubljani i na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Baveći se pitanjima globalizacije, političkog i socijalnog diskursa i teorijom ideologije, Rastko Močnik pokušava da odgovori i na pitanja o tome gde je granica između umetnosti i neumetnosti, šta jeste umetničko delo u vremenu predominacije informatičkih tehnologija, kakvi su kulturni modeli sa humanističkim predznakom mogući i šta se događa sa nacionalnim kulturama u uslovima globalne umreženosti. Najzad, Rastko Močnik poziva gledaoce na knjigu i čitanje koje je u nestašici vremena i površnosti u koju smo uvučeni, istinski laksuz koji sebi možemo da priuštimo.

Dvanaesta epizoda: Baja priča Žići o svojoj velikoj fudbalskoj karijeri. Žića ne veruje Baji da je bio tako dobar golman kao što se predstavlja.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci ili Zagrebu.

Poslednji izveštaj o stanju planete Svetske organizacije za zaštitu prirode pokazuje da su populacije divljih vrsta u poslednjih 50 godina opale za 69%. Iako se ponašamo kao da jesmo, ne, nismo sami na planeti Zemlji. Karika smo u neraskidivom lancu zvanom ekosistem i deo čudesnog ciklusa zvanog život - ljudi, biljke i životinje. Ima nas i i pitomih i divljih. Ugrožavanjem bilo koje vrste, ugrožavamo i sve ostale a šteta je svakog dana sve vidljivija. Povodom Svetskog dana divljih vrsta, gosti RTS Laba su bili prof. dr Gordana Tomović sa Biološkog fakulteta, muzejski savetnik Miloš Jović i viši kustos dr Uroš Buzurović iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kostimograf i scenograf Miodrag Tabački oslikao je svoj autoportret u jasnim linijama - iskreno, koncizno i duhovito. Izbor Miodraga Tabačkog i gost u emisiji bio je Staša Zurovac, koreograf sa kojim je imao izvanrednu saradnju u HNK radeći komad Plavobradi, muzički izbor, takođe iz predstave Plavobradi, muzika Marjana Nećaka. O Tabačkom su, pored Marjana Nećaka, govorili Vida Ognjenović i Zoran Hristić, u video porukama, a njegova studentkinja Tara Manić, u studiju. Sagovornik u dijalogu bila je Angelina Atlagić. Tajno mesto ujedno predstavlja i lep hobi Miodraga Tabačkog, a to je tango.

Kamerni ansambl Metamorfozis osnovan je 2005. godine na inicijativu violiste i umetničkog direktora Saše Mirkovića. Ansambl je od nastanka posvećen izvođenju graničnih žanrova umetničke muzike, kao što su nova muzika, world music, kao i dela koja dotiču ili sadrže elemente popularnih stilova.

Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju? Prva epizoda serije "Dositej putnik prosvećenosti" govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?

Predstava Beogradskog dramskog pozorišta "Čitač" rađena je prema istoimenom poznatom romanu nemačkog pisca Bernarda Šlinka. Radnja se dešava u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. U centru zbivanja je društveno neprihvatljiva ljubav između mladića Berga i dvadeset godina starije žene, Hane Šmit. To je priča o velikoj ljubavi i strasti, ali istovremeno i priča o moralnoj i istorijskoj odgovornosti i krivici. Paraleno teku radnje koje nameću pitanja i razmišljanja o koncentracionim logorima, smeni poretka, smrti i njenom prihvatanju.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu. Ovo je priča o neobičnom susretu između ozbiljnog nastavnika matematike Čarlsa Latvidza Dodzsona i jedne od prvih heroina književnosti za decu. Njihov susret je transponovan u epsku i fantastičnu priču o neustrašivoj i radoznaloj devojčici koja radi šta joj je volja. Možda se upravo u tome krije tajna njene slave i večne modernosti.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu "Izreći svekao Hamlet u predstavi", kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Trinaesta epizoda: Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Adrijan, trgovac umetničkim delima i ženskaroš, odlazi u vilu na Rivijeri. Vilu deli sa prijateljem Danijelom i ženom koju ne poznaje, Hajdi. Hajdi je imala mnogo ljubavnika, pa je Adrijan i Danijel najpre preziru, ali kako se bolje upoznaju, tako Adrijan postaje sve više zaintrigiran i opčinjen njome.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu "Izreći svekao Hamlet u predstavi", kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

U ovom video-ogledu, autor Boris Miljković vodi nas kroz svet znakova kojim su obeleženi putevi pozorišta.

Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu "Kratka istorija budućnosti" počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Posle prve epizode Plemićka porodica Jakšić, o poreklu Ane Jakšić, o Jakšićima, poznatoj plemićkoj porodici iz vremena srpske despotovine, a potom i pripadnicima ugarskog plemstva, nastavlja se priča o putu Ane Jakšić do ruskog dvora. Druga epizoda posvećena je istorijskoj ulozi ženskih potomaka Stefana i Dmitra Jakšića. Neveste iz plemićke porodice Jakšića odlazile su u ugledne vlastelinske i vladarske kuće. Tako su Jakšići bili povezani s najznačajnijim srpskim porodicama svoga vremena: Brankovićima, Belmuževićima, Kosačama. Orodivši se sa kneževima Moldavije i Litve, a kasnije i Vlaške, počeli su da ulaze i u vladarske kuće istočne i severne Evrope. Udajom kćeri i unuke Stefana Jakšića za ugledne srpske, mađarske, hrvatske, ruske plemiće, uspostavljene su rodbinske veze koje su snažno ojačale poziciju porodice Jakšić. Udaja u ruski vladarski dom bila je najznačajnija. Ana, kći Stefana Jakšića, udala se za litvanskog kneza Vasilija Ljvoviča Glinskog. Iz tog braka rođena je Jelena Glinska, majka Ivana IV Vasiljeviča, budućeg cara cele Rusije, Ivana Groznog.

Peti vek je bio vek varvarske najezde i pada Zapadnog carstva. Bio je to vek rušilačkih poduhvata koji su u velikoj meri odredili smernice po kojima će se Evropa dalje razvijati. Hrišćanstvo na Zapadu pod snažnim rušilačkim talasima germanskih varvara, koji ostaju trajno naseljeni na tlu Italije, bori se, pre svega, da preživi, ali istovremeno, u tom haosu i rušenju rimske države, vidi i šansu za svoje moćnije i samostalnije delovanje. Ambrozije, Jeronim i Avgustin bili su na vrhuncu u kratkom periodu između pobede Crkve u Rimskom carstvu i varvarske najezde. Civilizacija je u narednim vekovima bila u opadanju i tek posle hiljadu godina hrišćanstvo je ponovo dalo ljude koji su im bili ravni po učenosti i kulturi. Oni su više od bilo kog drugog učvrstili onaj kalup po kome je crkva dobila svoj oblik.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Redakcija za kulturu i umetnost, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a, počinje sa emitovanjem serijala "Zaključano". Reč je o autorskom konceptu Lidije Božić, koji u formi intervjua prikazuje intimni portret ličnosti čiji rad nije dovoljno poznat javnosti a svojim kvalitetom i specifičnostima se preporučuje. Gosti serijala biće nesvakidašnje ličnosti, ljudi sa "više identiteta", sa mnogo talenata, specifičnim interesovanjima, sa velikom žudnjom za životom i dubokom potrebom za saznanjem.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Jedan je od najautentičnijih glasova jugoslovenskog umetničkog prostora, koji je iz polja poezije početkom 70-ih godina 20. veka zakoračio u prostor nove umetničke prakse, odnosno, konceptualne umetnosti, Vlado Martek, u Beogradu je tokom marta, u Galeriji B2, priredio izložbu naslovljenu "Izreći svekao Hamlet u predstavi", kojom je načinjen sažet pregled njegovog sveukupnog stvaralaštva, od početka 70-ih godina proteklog veka do danas.

U ovom video-ogledu, autor Boris Miljković vodi nas kroz svet znakova kojim su obeleženi putevi pozorišta.

Žićin tast, Grča, obnovio je ljubavnu avanturu sa ženom koju je upoznao u Egiptu, mada nije potpuno siguran u to da je uopšte ranije sreo.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu "Kratka istorija budućnosti" počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Posle prve epizode Plemićka porodica Jakšić, o poreklu Ane Jakšić, o Jakšićima, poznatoj plemićkoj porodici iz vremena srpske despotovine, a potom i pripadnicima ugarskog plemstva, nastavlja se priča o putu Ane Jakšić do ruskog dvora. Druga epizoda posvećena je istorijskoj ulozi ženskih potomaka Stefana i Dmitra Jakšića. Neveste iz plemićke porodice Jakšića odlazile su u ugledne vlastelinske i vladarske kuće. Tako su Jakšići bili povezani s najznačajnijim srpskim porodicama svoga vremena: Brankovićima, Belmuževićima, Kosačama. Orodivši se sa kneževima Moldavije i Litve, a kasnije i Vlaške, počeli su da ulaze i u vladarske kuće istočne i severne Evrope. Udajom kćeri i unuke Stefana Jakšića za ugledne srpske, mađarske, hrvatske, ruske plemiće, uspostavljene su rodbinske veze koje su snažno ojačale poziciju porodice Jakšić. Udaja u ruski vladarski dom bila je najznačajnija. Ana, kći Stefana Jakšića, udala se za litvanskog kneza Vasilija Ljvoviča Glinskog. Iz tog braka rođena je Jelena Glinska, majka Ivana IV Vasiljeviča, budućeg cara cele Rusije, Ivana Groznog.

Peti vek je bio vek varvarske najezde i pada Zapadnog carstva. Bio je to vek rušilačkih poduhvata koji su u velikoj meri odredili smernice po kojima će se Evropa dalje razvijati. Hrišćanstvo na Zapadu pod snažnim rušilačkim talasima germanskih varvara, koji ostaju trajno naseljeni na tlu Italije, bori se, pre svega, da preživi, ali istovremeno, u tom haosu i rušenju rimske države, vidi i šansu za svoje moćnije i samostalnije delovanje. Ambrozije, Jeronim i Avgustin bili su na vrhuncu u kratkom periodu između pobede Crkve u Rimskom carstvu i varvarske najezde. Civilizacija je u narednim vekovima bila u opadanju i tek posle hiljadu godina hrišćanstvo je ponovo dalo ljude koji su im bili ravni po učenosti i kulturi. Oni su više od bilo kog drugog učvrstili onaj kalup po kome je crkva dobila svoj oblik.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Redakcija za kulturu i umetnost, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a, počinje sa emitovanjem serijala "Zaključano". Reč je o autorskom konceptu Lidije Božić, koji u formi intervjua prikazuje intimni portret ličnosti čiji rad nije dovoljno poznat javnosti a svojim kvalitetom i specifičnostima se preporučuje. Gosti serijala biće nesvakidašnje ličnosti, ljudi sa "više identiteta", sa mnogo talenata, specifičnim interesovanjima, sa velikom žudnjom za životom i dubokom potrebom za saznanjem.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Četrnaesta epizoda: Baja je posle teškog pada s kamiona završio u bolnici. Tako je Žića prinuđen da sam vozi kamion, ali mu posao ne ide baš od ruke.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Ajzenhauer i CIA su fokus pete epizode koja istražuje njihove uloge u formiranju globalne političke klime pedesetih.

Ajzenhauer i CIA su fokus pete epizode koja istražuje njihove uloge u formiranju globalne političke klime pedesetih.

Mjuzikl NinaLisa preko dva izvanredna glasa, predstavlja nam intimni svet dve umetnice: talentovane Lise i čuvene Nine Simon. Lisa Simon, otuđena ćerka Nine Simon, useljava se u vilu u kojoj je njena majka preminula. U skrivenom kovčegu otkriva zaboravljene spise - biografiju svoje majke. Pretražujući tokom noći svoju porodičnu istoriju, Lisa oseća prisustvo velike Nine. Samo te noći, u prostoru među javom i med snom, dve žene jedna drugoj otvaraju svoju dušu. Prepliću se glasovi i izmiče nam istina: ko priča priču i otkriva tajne – ćerka ili majka. Džez i klasična muzika uz koju su obe umetnice stasavale prožimaju se sa pitanjima koja su pratila njihov život, a tiču se ljubavi, rasizma, bolesti i borbe za bolji svet.

Tajni agent serije ,,Utopija" pokušaće da nam predstavi veliki slučaj iz naše nedavne istorije slikarstva, poznat kao ,,Vozarević" i njegovo delo.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Četrnaesta epizoda: Baja je posle teškog pada s kamiona završio u bolnici. Tako je Žića prinuđen da sam vozi kamion, ali mu posao ne ide baš od ruke.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje 3. epizodu dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu" posvećenu Beogradskoj tvrđavi. Posle Bača i Petrovaradinske tvrđave nastavili smo plovidbu niz Dunav ka Beogradu. Na tom putu smo zastali kod Sremskih Karlovaca, jedinstvenog grada muzeja i jednog od najlepših evropskih mesta bogate istorije i kulture, zatim smo prošli pored Čortanovaca, Krčedinske ade, Arkanja, Slankamena, ušća Tise, Belegiša, Starih i Novih Banovaca, Zemuna i Velikog ratnog ostrva, i na kraju smo stigli do veličanstvene Beogradske tvrđave koja vekovima, kao svetionik, bdi nad ušćem Save u Dunav. Beogradska tvrđava je oduvek predstavljala najlepši biser među dunavskim tvrđavama koja baštini kulturne slojeve od praistorije, rimskog i vizantijskog perioda, srednjeg veka, baroka. Danas je tvrđava izuzetno složen i slojevit spomenički kompleks sa tragovima prošlosti iz veoma duge i burne istorije Beograda. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i susreta sa njegovim znamenitostima i tvrđavama. Sećanje kapetana Bobija nam pripoveda narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović. O Beogradskoj tvrđavi govoriće istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici. Dokumentarna serija "Tvrđave na Dunavu" sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija "Tvrđave na Dunavu" realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.

Tajni agent serije ,,Utopija" pokušaće da nam predstavi veliki slučaj iz naše nedavne istorije slikarstva, poznat kao ,,Vozarević" i njegovo delo.

Mjuzikl NinaLisa preko dva izvanredna glasa, predstavlja nam intimni svet dve umetnice: talentovane Lise i čuvene Nine Simon. Lisa Simon, otuđena ćerka Nine Simon, useljava se u vilu u kojoj je njena majka preminula. U skrivenom kovčegu otkriva zaboravljene spise - biografiju svoje majke. Pretražujući tokom noći svoju porodičnu istoriju, Lisa oseća prisustvo velike Nine. Samo te noći, u prostoru među javom i med snom, dve žene jedna drugoj otvaraju svoju dušu. Prepliću se glasovi i izmiče nam istina: ko priča priču i otkriva tajne – ćerka ili majka. Džez i klasična muzika uz koju su obe umetnice stasavale prožimaju se sa pitanjima koja su pratila njihov život, a tiču se ljubavi, rasizma, bolesti i borbe za bolji svet.

Ansambl za ranu i tradicionalnu muziku Renesans osnovan je 1969. godine u Beogradu. Od tada su održali više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Srednjem Istoku i u severnoj Africi. Njihov repertoar obuhvata muzička dela nastala od 12. do sredine 18. veka.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Četrnaesta epizoda: Baja je posle teškog pada s kamiona završio u bolnici. Tako je Žića prinuđen da sam vozi kamion, ali mu posao ne ide baš od ruke.

U dve epizode svog "Karavana" Kovačević je ispričao priču o Rogatici i Glasincu. Osim što se osvrnuo na kulturu i život u sedamdesetim godinama, autor je vrlo precizno i stručno obradio i istoriju tih krajeva.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje 3. epizodu dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu" posvećenu Beogradskoj tvrđavi. Posle Bača i Petrovaradinske tvrđave nastavili smo plovidbu niz Dunav ka Beogradu. Na tom putu smo zastali kod Sremskih Karlovaca, jedinstvenog grada muzeja i jednog od najlepših evropskih mesta bogate istorije i kulture, zatim smo prošli pored Čortanovaca, Krčedinske ade, Arkanja, Slankamena, ušća Tise, Belegiša, Starih i Novih Banovaca, Zemuna i Velikog ratnog ostrva, i na kraju smo stigli do veličanstvene Beogradske tvrđave koja vekovima, kao svetionik, bdi nad ušćem Save u Dunav. Beogradska tvrđava je oduvek predstavljala najlepši biser među dunavskim tvrđavama koja baštini kulturne slojeve od praistorije, rimskog i vizantijskog perioda, srednjeg veka, baroka. Danas je tvrđava izuzetno složen i slojevit spomenički kompleks sa tragovima prošlosti iz veoma duge i burne istorije Beograda. I u ovoj epizodi kapetan Bobi, dok pravi maketu dunavske lađe, priseća se plovidbe Dunavom kroz Srbiju i susreta sa njegovim znamenitostima i tvrđavama. Sećanje kapetana Bobija nam pripoveda narator, dramski umetnik Miodrag Miki Krstović. O Beogradskoj tvrđavi govoriće istoričari, arheolozi, arhitekte, kustosi, kulturni poslenici, entuzijasti, umetnici. Dokumentarna serija "Tvrđave na Dunavu" sadrži sedam epizoda posvećenih Dunavu i njegovim tvrđvama. Televizijska ekipa je plovila Dunavom brodom Argus i prešla put dug oko 550 km. U seriji učestvuje 50 sagovornika među kojima su stručnjaci, ali i umetnici, turistički vodiči, hroničari, entuzijasti, ribari. Serija je snimana sa vode, na kopnu i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape. Ideja da se serija "Tvrđave na Dunavu" realizuje potekla je od reditelja Nebojše Bradića.

Tajni agent serije ,,Utopija" pokušaće da nam predstavi veliki slučaj iz naše nedavne istorije slikarstva, poznat kao ,,Vozarević" i njegovo delo.

Mjuzikl NinaLisa preko dva izvanredna glasa, predstavlja nam intimni svet dve umetnice: talentovane Lise i čuvene Nine Simon. Lisa Simon, otuđena ćerka Nine Simon, useljava se u vilu u kojoj je njena majka preminula. U skrivenom kovčegu otkriva zaboravljene spise - biografiju svoje majke. Pretražujući tokom noći svoju porodičnu istoriju, Lisa oseća prisustvo velike Nine. Samo te noći, u prostoru među javom i med snom, dve žene jedna drugoj otvaraju svoju dušu. Prepliću se glasovi i izmiče nam istina: ko priča priču i otkriva tajne – ćerka ili majka. Džez i klasična muzika uz koju su obe umetnice stasavale prožimaju se sa pitanjima koja su pratila njihov život, a tiču se ljubavi, rasizma, bolesti i borbe za bolji svet.

Tragikomična priča o ljudima koji žive razapeti između zavičaja i inostranstva, na relaciji Srbija – Austrija, o njihovoj usamljenosti, begu u magiju i odnosu društva prema njima. Autentični bečki gastarbajteri učestvuju u dokumentarnoj drami inspirisanoj romanom Darka Markova, Sumrak u bečkom haustoru.

Ansambl za ranu i tradicionalnu muziku Renesans osnovan je 1969. godine u Beogradu. Od tada su održali više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Srednjem Istoku i u severnoj Africi. Njihov repertoar obuhvata muzička dela nastala od 12. do sredine 18. veka.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine. Naked je kvintet u kom nastupaju ostvareni i posvećeni muzičari: Branoslav Radojković, Goran Milošević, Đorđe Mijušković, Rastko Uzunović i Đorđe Kujundžić.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Petnaesta epizoda: Žića se posle neuspešne namere da se bavi nekim drugim poslom vrati vožnji kamiona.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Šesta epizoda govori o predsedniku Džonu Kenediju, invaziji kod Zaliva svinja i Kubanskoj raketnoj krizi.

Šesta epizoda govori o predsedniku Džonu Kenediju, invaziji kod Zaliva svinja i Kubanskoj raketnoj krizi.

Snimak koncerta koji je održan 8. marta prošle godine, a posvećen najvećim hitovima ovoga žanra.

Kada sam bila u Moskvi posetila sam najvažnije i najpoznatije groblje u Rusiji je Novodevicje nastalo je 1898. godine.

Rahim je u zatvoru zbog duga koji nije mogao da vrati. Tokom dvodnevnog odsustva iz zatvora on pokušava da ubedi poverioca da povuče žalbu na isplatu dela sume. Ali stvari ne idu po planu...

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine. Naked je kvintet u kom nastupaju ostvareni i posvećeni muzičari: Branoslav Radojković, Goran Milošević, Đorđe Mijušković, Rastko Uzunović i Đorđe Kujundžić.

Petnaesta epizoda: Žića se posle neuspešne namere da se bavi nekim drugim poslom vrati vožnji kamiona.

Snimak koncerta koji je održan 8. marta prošle godine, a posvećen najvećim hitovima ovoga žanra. Simfonijski orkestar i Hor RTS -a podsetili su nas na muziku iz filmova Singing in the rain, Čarobnjak iz Oza, Meri Popins, Priča sa zapadne strane, Jadnici, Čikago, Fantom iz opere, Chorus line, My fair lady, Briljantin, Violinista na krovu i drugih.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju posvećenu Istorijskom muzeju Srbije i pripremama za prvu stalnu postavku koja će biti otvorena u zgradi stare Železničke stanice u Beogradu, budućem Istorijskom muzeju Srbije. Istorijski muzej Srbije, već šest decenija, nema svoju zgradu i svoju stalnu postavku, osim postavke o Obrenovićima u Konaku kneza Miloša u Topčideru. U okviru 24 zbirke i 5 fondova, ova ustanove kulture od velikog značaja, baštini oko 35.000 predmeta koje je, svih ovih godina, mogla da prezentuje javnosti jedino putem tematskih izložbi. Rekonstrukcijom zgrade železnice u zgradu muzeja, prvi put posetioci će moći da vide originalne predmeta koje baštini muzej, kao i replike predmeta koje se izrađuju za postavku, kao što su srednjovekovne vladarske krune, insignije i kostimi. Kako teku radovi na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, pripreme za prvu stalnu postavku i kako je ona zamišljena, otkriće nam dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije, kustosi muzeja i stručnjaci - naučnici, umetnici i zanatlije koji aktivno učestvuju u kreiranju prve stalne postavke muzeja.

Kada sam bila u Moskvi posetila sam najvažnije i najpoznatije groblje u Rusiji je Novodevicje nastalo je 1898. godine.

Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, nastupili su 30. avgusta 2019. godine na beogradskom Ušću, sa horom Kolibri, Dečjim horom i specijalnim gostima, među kojima su bili Anđelo Fiore i Slobodan Trkulja. Već četvrti put, Noć muzike je okupila veliki broj posetilaca. Svojim programom Top klasika, Simfonijski orkestar i horovi RTS-a otvorili su muzičku noć pod vedrim nebom. Na programu su bila dela velikih umetnika: Hristića, Verdija, Čajkovskog... Ansambli Muzičke produkcije RTS-a, scenu su podelili sa Apokaliptikom, bendom koji u Noći muzike spaja hevi metal izraz i tehničku spremnost klasičnih muzičara, jer su članovi benda akademski školovani čelisti. S druge strane, muzičari naše kuće nastupili su sa pažljivo odabranim gostima, među kojim se izdvajaju Slobodan Trkulja i italijanski tenor Anđelo Fiore, umetnik koji ima stalni angažman u milanskoj Skali.

Beogradski džez festival osnovan je 1971. godine i jedna je od vodećih, međunarodnih, muzičkih manifestacija koje se održavaju u našoj zemlji.

Ansambl Renesans ove godine obeležava veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Na inicijativu članova ansambla, u muzički školski sistem Srbije uvedeno je izučavanje muzike srednjeg veka i renesanse. Godine 2004. ansambl Renesans je osnovao istoimeni Centar za ranu muziku koji okuplja stvaraoce koji imaju nameru da istražuju i interpretiraju ranu i tradicionalnu muziku.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine. Naked je kvintet u kom nastupaju ostvareni i posvećeni muzičari: Branoslav Radojković, Goran Milošević, Đorđe Mijušković, Rastko Uzunović i Đorđe Kujundžić.

Petnaesta epizoda: Žića se posle neuspešne namere da se bavi nekim drugim poslom vrati vožnji kamiona.

Snimak koncerta koji je održan 8. marta prošle godine, a posvećen najvećim hitovima ovoga žanra. Simfonijski orkestar i Hor RTS -a podsetili su nas na muziku iz filmova Singing in the rain, Čarobnjak iz Oza, Meri Popins, Priča sa zapadne strane, Jadnici, Čikago, Fantom iz opere, Chorus line, My fair lady, Briljantin, Violinista na krovu i drugih.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno prikazuje dokumentarnu emisiju posvećenu Istorijskom muzeju Srbije i pripremama za prvu stalnu postavku koja će biti otvorena u zgradi stare Železničke stanice u Beogradu, budućem Istorijskom muzeju Srbije. Istorijski muzej Srbije, već šest decenija, nema svoju zgradu i svoju stalnu postavku, osim postavke o Obrenovićima u Konaku kneza Miloša u Topčideru. U okviru 24 zbirke i 5 fondova, ova ustanove kulture od velikog značaja, baštini oko 35.000 predmeta koje je, svih ovih godina, mogla da prezentuje javnosti jedino putem tematskih izložbi. Rekonstrukcijom zgrade železnice u zgradu muzeja, prvi put posetioci će moći da vide originalne predmeta koje baštini muzej, kao i replike predmeta koje se izrađuju za postavku, kao što su srednjovekovne vladarske krune, insignije i kostimi. Kako teku radovi na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice, pripreme za prvu stalnu postavku i kako je ona zamišljena, otkriće nam dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije, kustosi muzeja i stručnjaci - naučnici, umetnici i zanatlije koji aktivno učestvuju u kreiranju prve stalne postavke muzeja.

Kada sam bila u Moskvi posetila sam najvažnije i najpoznatije groblje u Rusiji je Novodevicje nastalo je 1898. godine.

Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, nastupili su 30. avgusta 2019. godine na beogradskom Ušću, sa horom Kolibri, Dečjim horom i specijalnim gostima, među kojima su bili Anđelo Fiore i Slobodan Trkulja. Već četvrti put, Noć muzike je okupila veliki broj posetilaca. Svojim programom Top klasika, Simfonijski orkestar i horovi RTS-a otvorili su muzičku noć pod vedrim nebom. Na programu su bila dela velikih umetnika: Hristića, Verdija, Čajkovskog... Ansambli Muzičke produkcije RTS-a, scenu su podelili sa Apokaliptikom, bendom koji u Noći muzike spaja hevi metal izraz i tehničku spremnost klasičnih muzičara, jer su članovi benda akademski školovani čelisti. S druge strane, muzičari naše kuće nastupili su sa pažljivo odabranim gostima, među kojim se izdvajaju Slobodan Trkulja i italijanski tenor Anđelo Fiore, umetnik koji ima stalni angažman u milanskoj Skali.

Beogradski džez festival osnovan je 1971. godine i jedna je od vodećih, međunarodnih, muzičkih manifestacija koje se održavaju u našoj zemlji.

Ansambl Renesans ove godine obeležava veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Na inicijativu članova ansambla, u muzički školski sistem Srbije uvedeno je izučavanje muzike srednjeg veka i renesanse. Godine 2004. ansambl Renesans je osnovao istoimeni Centar za ranu muziku koji okuplja stvaraoce koji imaju nameru da istražuju i interpretiraju ranu i tradicionalnu muziku.

Tokio je najveći i najgušće naseljeni megalopolis na svetu. Stoji kao simbol naše futurističke visokotehnološke civilizacije. Pre više od 150 godina, pre nego što se otvorio i prihvatio zapadnu kulturu bez gubitka sopstvenog identiteta, Tokio je još uvek bio Edo, tradicionalni azijski grad kojim su vladale feudalne sile samuraja. Dva puta je grad doživeo potpuno uništenje. Svaki put, poput mitskog feniksa, grad se spektakularno uzdizao iz pepela. Otkrijte priču u dve epizode o ovoj metarmofozi preko nikad viđenih restauriranih i kolorizovanih arhivskih snimaka načinjenih u Tokiju od 1905. pa nadalje. Ovaj film otkriva izuzetnu izdržljivost japanskog naroda.

Kraljica teatra Mira Trailović ostavila je neizbrisiv trag u pozorišnom životu Beograda. Sa Radošem Novakovićem osnovala je Atelje 212, potom i Bitef - (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967, pa sve do smrti.

Kako baletski igrači donose odluku da svoju karijeru završe? Kada je pravo vreme da se baletske patike "okače o klin"? Na ova i druga pitanja o odnosu baletskih umetnika prema okončanju karijere, Narator će se potruditi da pronađe odgovor, kroz razgovor sa relevatnim imenima sa naše baletske scene.

Na koji način omladinska štampa svedoči o društvenim dešavanjima osamdesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije?

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Karakter Mela Gibsona učinio ga je ne samo holivudskom superzvezdom, već i složenim, nedokučivim bićem. Uspon, pad i vaskrsnuće Gibsona čine jednim od najuspešnijih, ali i najkontroverznijih filmskih stvaralaca. Od Pobesnelog Maksa do Stradanja Isusovog, od Smrtonosnog oružja do Hrabrog srca, Mel Gibson je iskusio šta znači doživeti sunovrat od heroja do odbačenog i zabranjenog čoveka.

,,Volim klasiku" je emisija klasične muzike koja je karakteristična po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti.

Domaći ljubitelji džeza svake godine uživaju na festivalu "Nišvil"u nastupima nekih od najvećih svetskih muzičara .

Mjuzikl je smešten u vreme pred letnji raspust, šest meseci pre filma "Pored mene". Nezreliji i mlađi nego u filmu, junaci mjuzikla svojim postupcima dovode druge u neprijatne situacije, a nekad ih i povrede. A onda, kao i u filmu neki od njih to razumeju, i izvuku lekciju iz svega što se desilo, nauče vrednost izvinjenja i praštanja, a neki ne.

Uživajte uz najstariji i najznačajniji muzički festival u našoj zemlji, koji svakim novim izdanjem, isto koliko i dugom i bogatom tradicijom osvaja srca publike.

Tokio je najveći i najgušće naseljeni megalopolis na svetu. Stoji kao simbol naše futurističke visokotehnološke civilizacije. Pre više od 150 godina, pre nego što se otvorio i prihvatio zapadnu kulturu bez gubitka sopstvenog identiteta, Tokio je još uvek bio Edo, tradicionalni azijski grad kojim su vladale feudalne sile samuraja. Dva puta je grad doživeo potpuno uništenje. Svaki put, poput mitskog feniksa, grad se spektakularno uzdizao iz pepela. Otkrijte priču u dve epizode o ovoj metarmofozi preko nikad viđenih restauriranih i kolorizovanih arhivskih snimaka načinjenih u Tokiju od 1905. pa nadalje. Ovaj film otkriva izuzetnu izdržljivost japanskog naroda.

U Vojvodini nema kamena? Ne, niste u pravu, ima gline a ona je kamen. Pripadaju sitnozrnim klastičnim sedimentnim stenama koje nastaju, talože se u mirnoj vodenoj sredini. One su sirovina za proizvodnju cigle i crepa sa kojima se grade i pokrivaju kuće. Evo nas u fabrici gde se proizvodi crep. Sirovina je glina koja se bagerima kopa i trakama ili kamionima doprema do deponije odakle se priprema za pravljenje crepa. Proces je složen, zahtevan uz primenu velikog broja mašina, među njima i robota. Počinje se sa odležavanjem gline, odstranjivanjem nečistoća, homogenizacijom i odgovarajućom vlažnošću. Prvo se od gline oblikuje crep koji se peče, presvlači sa slojem koji ga štiti od razaranja, na kraju pakuje i isporučuje.

Na koji način omladinska štampa svedoči o društvenim dešavanjima osamdesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije? Da li je baš sve bilo dozvoljeno reći ili se prelazak granice "dobrog socijalističkog ukusa" kažnjavao? Šta se smatralo prekoračenjem okvira omladinskih tema? Koje naslovne strane su provocirale vlasti? Šta se pisalo u Beogradu, a šta u Ljubljani, i ko je niškom listu "Grafit" dodelio epitet "južnosrbijanska Mladina"? Konačno, da li se u tekstovima omladinske štampe mogla naslutiti sudbina države pred raspadom? "Student", "Mladina", "Grafit" i "NON" u fokusu su treće emisije o omladinskoj štampi u SFRJ.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Kako baletski igrači donose odluku da svoju karijeru završe? Kada je pravo vreme da se baletske patike okače o klin? Na ova i druga pitanja o odnosu baletskih umetnika prema okončanju karijere, Narator će se potruditi da pronađe odgovor u razgovoru sa relevantnim imenima naše baletske scene. Istovremeno, Narator će se upustiti i u istraživanje fenomena jednog od najdugovečnijih i najvoljenijih baleta, Labudovog jezera Petra Iljiča Čajkovskog. Dok prati pripreme prvakinje baleta Ane Pavlović, Narator će svojim sagovornicima postaviti pitanje zašto svaka balerina sanja da odigra uloge Odete i Odilije, i zbog čega je Labudovo jezero ostao sinonim za beli balet?

Domaći ljubitelji džeza svake godine uživaju na festivalu "Nišvil"u nastupima nekih od najvećih svetskih muzičara .

Mjuzikl je smešten u vreme pred letnji raspust, šest meseci pre filma "Pored mene". Nezreliji i mlađi nego u filmu, junaci mjuzikla svojim postupcima dovode druge u neprijatne situacije, a nekad ih i povrede. A onda, kao i u filmu neki od njih to razumeju, i izvuku lekciju iz svega što se desilo, nauče vrednost izvinjenja i praštanja, a neki ne.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Kraljica teatra Mira Trailović ostavila je neizbrisiv trag u pozorišnom životu Beograda. Sa Radošem Novakovićem osnovala je Atelje 212, potom i Bitef - (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967, pa sve do smrti.

Uživajte uz najstariji i najznačajniji muzički festival u našoj zemlji, koji svakim novim izdanjem, isto koliko i dugom i bogatom tradicijom osvaja srca publike.

Karakter Mela Gibsona učinio ga je ne samo holivudskom superzvezdom, već i složenim, nedokučivim bićem. Uspon, pad i vaskrsnuće Gibsona čine jednim od najuspešnijih, ali i najkontroverznijih filmskih stvaralaca. Od Pobesnelog Maksa do Stradanja Isusovog, od Smrtonosnog oružja do Hrabrog srca, Mel Gibson je iskusio šta znači doživeti sunovrat od heroja do odbačenog i zabranjenog čoveka.

Tokio je najveći i najgušće naseljeni megalopolis na svetu. Stoji kao simbol naše futurističke visokotehnološke civilizacije. Pre više od 150 godina, pre nego što se otvorio i prihvatio zapadnu kulturu bez gubitka sopstvenog identiteta, Tokio je još uvek bio Edo, tradicionalni azijski grad kojim su vladale feudalne sile samuraja. Dva puta je grad doživeo potpuno uništenje. Svaki put, poput mitskog feniksa, grad se spektakularno uzdizao iz pepela. Otkrijte priču u dve epizode o ovoj metarmofozi preko nikad viđenih restauriranih i kolorizovanih arhivskih snimaka načinjenih u Tokiju od 1905. pa nadalje. Ovaj film otkriva izuzetnu izdržljivost japanskog naroda.

U Vojvodini nema kamena? Ne, niste u pravu, ima gline a ona je kamen. Pripadaju sitnozrnim klastičnim sedimentnim stenama koje nastaju, talože se u mirnoj vodenoj sredini. One su sirovina za proizvodnju cigle i crepa sa kojima se grade i pokrivaju kuće. Evo nas u fabrici gde se proizvodi crep. Sirovina je glina koja se bagerima kopa i trakama ili kamionima doprema do deponije odakle se priprema za pravljenje crepa. Proces je složen, zahtevan uz primenu velikog broja mašina, među njima i robota. Počinje se sa odležavanjem gline, odstranjivanjem nečistoća, homogenizacijom i odgovarajućom vlažnošću. Prvo se od gline oblikuje crep koji se peče, presvlači sa slojem koji ga štiti od razaranja, na kraju pakuje i isporučuje.

Na koji način omladinska štampa svedoči o društvenim dešavanjima osamdesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije? Da li je baš sve bilo dozvoljeno reći ili se prelazak granice "dobrog socijalističkog ukusa" kažnjavao? Šta se smatralo prekoračenjem okvira omladinskih tema? Koje naslovne strane su provocirale vlasti? Šta se pisalo u Beogradu, a šta u Ljubljani, i ko je niškom listu "Grafit" dodelio epitet "južnosrbijanska Mladina"? Konačno, da li se u tekstovima omladinske štampe mogla naslutiti sudbina države pred raspadom? "Student", "Mladina", "Grafit" i "NON" u fokusu su treće emisije o omladinskoj štampi u SFRJ.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Kako baletski igrači donose odluku da svoju karijeru završe? Kada je pravo vreme da se baletske patike okače o klin? Na ova i druga pitanja o odnosu baletskih umetnika prema okončanju karijere, Narator će se potruditi da pronađe odgovor u razgovoru sa relevantnim imenima naše baletske scene. Istovremeno, Narator će se upustiti i u istraživanje fenomena jednog od najdugovečnijih i najvoljenijih baleta, Labudovog jezera Petra Iljiča Čajkovskog. Dok prati pripreme prvakinje baleta Ane Pavlović, Narator će svojim sagovornicima postaviti pitanje zašto svaka balerina sanja da odigra uloge Odete i Odilije, i zbog čega je Labudovo jezero ostao sinonim za beli balet?

Domaći ljubitelji džeza svake godine uživaju na festivalu "Nišvil"u nastupima nekih od najvećih svetskih muzičara .

Mjuzikl je smešten u vreme pred letnji raspust, šest meseci pre filma "Pored mene". Nezreliji i mlađi nego u filmu, junaci mjuzikla svojim postupcima dovode druge u neprijatne situacije, a nekad ih i povrede. A onda, kao i u filmu neki od njih to razumeju, i izvuku lekciju iz svega što se desilo, nauče vrednost izvinjenja i praštanja, a neki ne.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Kraljica teatra Mira Trailović ostavila je neizbrisiv trag u pozorišnom životu Beograda. Sa Radošem Novakovićem osnovala je Atelje 212, potom i Bitef - (Beogradski internacionalni teatarski festival), čiji je umetnički direktor bila od 1967, pa sve do smrti.

Kraljica teatra Mira Trailović ostavila je neizbrisiv trag u pozorišnom životu Beograda. U znak sećanja na nju, Atelje 212, čiji je bila dugogodišnji direktor i jedna od saradnica osnivača tog pozorišta Radoša Novakovića, obeležava dvadeset godina od njene smrti. Tome se priključuje i RTS dvema emisijama autora Milana Šarca, pod nazivom Sećanje na Miru Trailović.

Karakter Mela Gibsona učinio ga je ne samo holivudskom superzvezdom, već i složenim, nedokučivim bićem. Uspon, pad i vaskrsnuće Gibsona čine jednim od najuspešnijih, ali i najkontroverznijih filmskih stvaralaca. Od Pobesnelog Maksa do Stradanja Isusovog, od Smrtonosnog oružja do Hrabrog srca, Mel Gibson je iskusio šta znači doživeti sunovrat od heroja do odbačenog i zabranjenog čoveka.

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Maja 1903. godine u Srbiji dogodio se surovi prevrat, kada je sa vlasti zbačena dinastija Obrenović. Izbor Petra Karađorđevića za kralja potvrdila je Narodna skupština 15. juna: "Želim da budem pravi ustavni kralj Srbije", rekao je Petar Prvi tokom polaganja zakletve.

Povod za razgovor sa književnikom Vuletom Đurićem je zbirka njegovih dokumentarnih pripovesti Heroji i gubitnici. Žurić je objavio romane: Blagi dani zatim prođu, Tigrero, Mrtve brave, Narodnjakova smrt, Nedelja pacova, Srpska trilogija, Republika Ćopić, Roman bez ormana, Pomor i strah… Knjige priča: Umri muški, Dvije godine hladnoće, U krevetu s Madonom, Valceri i snošaji, Katenačo, Forenzika Itake... Autor je šest radio - drama i scenarija za igrane filmove Slepi putnik na brodu ludaka i Proleće na poslednjem jezeru. Dobitnik je stipendije Borislav Pekić, Andrićeve i Vitalove nagrade, nagrada Stevan Sremac, Danko Popović, Kočićevo pero… Prevodi sa italijanskog i sa engleskog jezika. U emisiji Vule Žurić govori o tome kako bira umetnike i druge istorijske ličnosti o kojima će pisati i odgovara na pitanje da li je potrebno ispraviti poneku nepravdu u biografijama velikih ljudi. U razgovoru o njegovoj prozi učestvuje i kritičar dr Vladan Bajčeta.

Oni opsedaju sve naše ekrane, ali niko nikada ne razmišlja o tome kako nastaju. Oni znaju sve o našim emocijama, ali mi ne znamo mnogo o njima. Mislimo da su naivni, bezopasni, ali ako zagrebemo ispod njihove žuto obojene glazure, emodži propagiraju svet mnogo složeniji nego što izgleda.

Tokom tri epizode serijala Čuvari velikog koralnog grebena, pratimo trag nekoliko internacionalnih misija koje maštovitim dostignućima pokušavaju da sačuvaju Veliki koralni greben i njegovih 9 000 endemskih vrsta od uništenja.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

One se zovu Silvi, Sofija, Ani, Malika, Lital… Nikada se nisu bavile umetničkom igrom, one su zatvorenice Marseljskog zatvora Bomet na održavanju dugoročnih kazni. Četiri meseca, dva puta nedeljno, polaznice su plesne radionice čuvenog koreografa Anželena Prelžokaža. Dokumentarni film Igra kao sloboda direktno i iskreno pristupa zatvorskom svetu i razotkriva tabue života iza rešetaka. Prelžokaž kao iskusni koreograf odabira da bolno, uznemirujuće i odvažno osmisli i kreira sasvim novu i drugačiju koreografiju i pripremi žene koje su slomljene, sputane i marginalizovane za neverovatan poduhvat učešća na Internacionalnom festivalu igre u Monpeljeu.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB.

U sedmoj epizodi igrano-dokumentarne serije "Drug Marko" videćemo zbog čega je i za koga Ranković postao pretnja kada je zvanično postavljen za Titovog zamenika. Kako se Tito distancirao od njega i kako to Ranković nije uočio.

Glumac Luka Grbić ima samo 23 godine. Od kako je stupio na scenu Ateljea 212, igrajući naslovnu ulogu u predstavi "Sin" za kratko vreme, niže jednu za drugom velike i upečateljive role.

Lola, Novak i Mija - humoristički trio Televizije Beograd u "Servisnoj stanici".

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Maja 1903. godine u Srbiji dogodio se surovi prevrat, kada je sa vlasti zbačena dinastija Obrenović. Izbor Petra Karađorđevića za kralja potvrdila je Narodna skupština 15. juna: "Želim da budem pravi ustavni kralj Srbije", rekao je Petar Prvi tokom polaganja zakletve. Čin krunisanja i miropomazanja morao je da sačeka 1904. godinu. Razloge zašto se na krunisanje toliko čekalo, objašnjava Nebojša Damnjanović, kustos savetnik u Istorijskom muzeju Srbije: "Krunisanju je prethodio surovi dinastički prevrat godinu dana ranije, koji je bio izuzetno kompromitujući za naš narod i našu kulturu." Krunisanje je obavljeno 21. septembra 1904, u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tokom same ceremonije krunisanja, kralj Petar je prošao kroz Beograd, putem od Dvora do Saborne crkve, u pratnji sinova i svite. Pred crkvom su ga dočekali arhijereji i sveštenstvo, koji su ga potom odveli do prestola. Zanimljiva je činjenica da je ovo bilo prvo i jedino krunisanje u modernoj Srbiji.

Povod za razgovor sa književnikom Vuletom Đurićem je zbirka njegovih dokumentarnih pripovesti Heroji i gubitnici. Žurić je objavio romane: Blagi dani zatim prođu, Tigrero, Mrtve brave, Narodnjakova smrt, Nedelja pacova, Srpska trilogija, Republika Ćopić, Roman bez ormana, Pomor i strah… Knjige priča: Umri muški, Dvije godine hladnoće, U krevetu s Madonom, Valceri i snošaji, Katenačo, Forenzika Itake... Autor je šest radio - drama i scenarija za igrane filmove Slepi putnik na brodu ludaka i Proleće na poslednjem jezeru. Dobitnik je stipendije Borislav Pekić, Andrićeve i Vitalove nagrade, nagrada Stevan Sremac, Danko Popović, Kočićevo pero… Prevodi sa italijanskog i sa engleskog jezika. U emisiji Vule Žurić govori o tome kako bira umetnike i druge istorijske ličnosti o kojima će pisati i odgovara na pitanje da li je potrebno ispraviti poneku nepravdu u biografijama velikih ljudi. U razgovoru o njegovoj prozi učestvuje i kritičar dr Vladan Bajčeta.

Oni opsedaju sve naše ekrane, ali niko nikada ne razmišlja o tome kako nastaju. Oni znaju sve o našim emocijama, ali mi ne znamo mnogo o njima. Mislimo da su naivni, bezopasni, ali ako zagrebemo ispod njihove žuto obojene glazure, emodži propagiraju svet mnogo složeniji nego što izgleda.

Tokom tri epizode serijala Čuvari velikog koralnog grebena, pratimo trag nekoliko internacionalnih misija koje maštovitim dostignućima pokušavaju da sačuvaju Veliki koralni greben i njegovih 9 000 endemskih vrsta od uništenja.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

One se zovu Silvi, Sofija, Ani, Malika, Lital… Nikada se nisu bavile umetničkom igrom, one su zatvorenice Marseljskog zatvora Bomet na održavanju dugoročnih kazni. Četiri meseca, dva puta nedeljno, polaznice su plesne radionice čuvenog koreografa Anželena Prelžokaža. Dokumentarni film Igra kao sloboda direktno i iskreno pristupa zatvorskom svetu i razotkriva tabue života iza rešetaka. Prelžokaž kao iskusni koreograf odabira da bolno, uznemirujuće i odvažno osmisli i kreira sasvim novu i drugačiju koreografiju i pripremi žene koje su slomljene, sputane i marginalizovane za neverovatan poduhvat učešća na Internacionalnom festivalu igre u Monpeljeu.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB.

U sedmoj epizodi igrano-dokumentarne serije "Drug Marko" videćemo zbog čega je i za koga Ranković postao pretnja kada je zvanično postavljen za Titovog zamenika. Kako se Tito distancirao od njega i kako to Ranković nije uočio.

Glumac Luka Grbić ima samo 23 godine. Od kako je stupio na scenu Ateljea 212, igrajući naslovnu ulogu u predstavi "Sin" za kratko vreme, niže jednu za drugom velike i upečateljive role.

Lola, Novak i Mija - humoristički trio Televizije Beograd u "Servisnoj stanici".

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Maja 1903. godine u Srbiji dogodio se surovi prevrat, kada je sa vlasti zbačena dinastija Obrenović. Izbor Petra Karađorđevića za kralja potvrdila je Narodna skupština 15. juna: "Želim da budem pravi ustavni kralj Srbije", rekao je Petar Prvi tokom polaganja zakletve. Čin krunisanja i miropomazanja morao je da sačeka 1904. godinu. Razloge zašto se na krunisanje toliko čekalo, objašnjava Nebojša Damnjanović, kustos savetnik u Istorijskom muzeju Srbije: "Krunisanju je prethodio surovi dinastički prevrat godinu dana ranije, koji je bio izuzetno kompromitujući za naš narod i našu kulturu." Krunisanje je obavljeno 21. septembra 1904, u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tokom same ceremonije krunisanja, kralj Petar je prošao kroz Beograd, putem od Dvora do Saborne crkve, u pratnji sinova i svite. Pred crkvom su ga dočekali arhijereji i sveštenstvo, koji su ga potom odveli do prestola. Zanimljiva je činjenica da je ovo bilo prvo i jedino krunisanje u modernoj Srbiji.

Povod za razgovor sa književnikom Vuletom Đurićem je zbirka njegovih dokumentarnih pripovesti Heroji i gubitnici. Žurić je objavio romane: Blagi dani zatim prođu, Tigrero, Mrtve brave, Narodnjakova smrt, Nedelja pacova, Srpska trilogija, Republika Ćopić, Roman bez ormana, Pomor i strah… Knjige priča: Umri muški, Dvije godine hladnoće, U krevetu s Madonom, Valceri i snošaji, Katenačo, Forenzika Itake... Autor je šest radio - drama i scenarija za igrane filmove Slepi putnik na brodu ludaka i Proleće na poslednjem jezeru. Dobitnik je stipendije Borislav Pekić, Andrićeve i Vitalove nagrade, nagrada Stevan Sremac, Danko Popović, Kočićevo pero… Prevodi sa italijanskog i sa engleskog jezika. U emisiji Vule Žurić govori o tome kako bira umetnike i druge istorijske ličnosti o kojima će pisati i odgovara na pitanje da li je potrebno ispraviti poneku nepravdu u biografijama velikih ljudi. U razgovoru o njegovoj prozi učestvuje i kritičar dr Vladan Bajčeta.

Oni opsedaju sve naše ekrane, ali niko nikada ne razmišlja o tome kako nastaju. Oni znaju sve o našim emocijama, ali mi ne znamo mnogo o njima. Mislimo da su naivni, bezopasni, ali ako zagrebemo ispod njihove žuto obojene glazure, emodži propagiraju svet mnogo složeniji nego što izgleda.

Lola, Novak i Mija - humoristički trio Televizije Beograd u "Servisnoj stanici".

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

One se zovu Silvi, Sofija, Ani, Malika, Lital… Nikada se nisu bavile umetničkom igrom, one su zatvorenice Marseljskog zatvora Bomet na održavanju dugoročnih kazni. Četiri meseca, dva puta nedeljno, polaznice su plesne radionice čuvenog koreografa Anželena Prelžokaža. Dokumentarni film Igra kao sloboda direktno i iskreno pristupa zatvorskom svetu i razotkriva tabue života iza rešetaka. Prelžokaž kao iskusni koreograf odabira da bolno, uznemirujuće i odvažno osmisli i kreira sasvim novu i drugačiju koreografiju i pripremi žene koje su slomljene, sputane i marginalizovane za neverovatan poduhvat učešća na Internacionalnom festivalu igre u Monpeljeu.

RTS 3 emituje serijal Utvrđeni gradovi, stvaran u vreme kada je Školski program vodio Čedomir Mirković i kada su nastajale neke od najboljih emisija RTB.

U sedmoj epizodi igrano-dokumentarne serije "Drug Marko" videćemo zbog čega je i za koga Ranković postao pretnja kada je zvanično postavljen za Titovog zamenika. Kako se Tito distancirao od njega i kako to Ranković nije uočio.

Glumac Luka Grbić ima samo 23 godine. Od kako je stupio na scenu Ateljea 212, igrajući naslovnu ulogu u predstavi "Sin" za kratko vreme, niže jednu za drugom velike i upečateljive role.

Tokom tri epizode serijala Čuvari velikog koralnog grebena, pratimo trag nekoliko internacionalnih misija koje maštovitim dostignućima pokušavaju da sačuvaju Veliki koralni greben i njegovih 9 000 endemskih vrsta od uništenja.

Snimak koncerta održanog 10. januara prošle godine u Kolarčevoj zadužbini. Nastupio je jedan od naših najrenomiranijih pevača, tenor Zoran Todorović, koji svoju karijeru već dugo sa uspehom gradi na inostranim scenama. Kamerni ansambl 13 gudača predvodio je Srđan Sretenović, a specijalna gošća je bila Sanja Anastasia mecosopran. U prvom delu koncertne večeri, izvedeni su odabrani odlomci iz dela Pučinija, Vivaldija i Ramoa.

Evo nas na kraju našeg mini serijala 100 godina baleta u Narodnom pozorištu. Završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstarcija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na velikoj sceni Pozorišta. Od legendarnog gostovanja Ašhen Ataljanc, iz Berlina do bombardovanog Beograda, do postavki sasvim novih, mladih koreografa koji će nas, svojim viđenjem igre i svojim temama uvesti u novo doba.

Pravda je cilj, a pravo način da se stigne do cilja, kaže Tibor Varadi, pravnik. Iako to lepo zvuči, i u pravu postoje nesavršenosti, što, usled pogrešno postavljenih pravnih normi, može značiti gubitak poverenja u pravni sistem.

U trećoj emisiji reč je o jevrejskoj zajednici u Dalmaciji. Otisnuli smo se na Jadran, u Dubrovnik i Split.

Šesnaesta epizoda: Žići se stalno kvari kamion. Čuje na radiju da su se na putevima pojavili drumski razbojnici.

Emisija započinje posvetom rodnom kraju Vuka Stefanovića Karadžića i pričom o njegovoj značajnoj misiji. U nastavku biće reči o nekoliko sela Rađevinskog kraja.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U dokumentarnom filmu Ispod smokvinog lista, uz pomoć velikog broja stručnjaka, vodi se istraga koja prikazuje smele, duhovite i maštovite načine na koje su se vizuelni umetnici dovijali kako bi moraliste i cenzore pobedili u njihovoj igri. Počevši sa prikazima još od Adama i Eve sve do danas - smokvin list, cvet, kutija sa nakitom, ogledalo, pramenovi kose ili krzno, samo su neki od atributa kojima su pokrivali žene. Muškarce su kitili objekti poput grana, palica, zmija ili mačeva. Sve to se u umetnosti koristilo da predstavi genitalije tokom proteklih vekova, od antike do savremenih slika koje su pune metaforičkih "smokvinih listova". Čuvena umetnička dela danas su svedočanstva koja oslikavaju koliko su u svakom društvu umetnici bili prinuđeni da se nose sa cenzurom. Igrajući se sa različitim priborima i baš zahvaljujući njima, tokom istorije, brojni autori su se, ipak, i zabavljali, baš kao i publika, uspevši u tom procesu da istinoljubivo odbrane svoje stavove i pruže otpor puritanizmu.

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.

Odmerenim korakom je indikacija tempa koju je Gustav Maler napisao na samom početku prvog stava svoje Pete simfonije, svojevrsnom monumentalnom posmrtnom maršu. Vojna parada, marševski korak... U mladim godinama Maler je napustio roditeljski dom jer više nije mogao da gleda kako njegov otac zlostavlja majku. To je kasnije postala njegova trauma, tolika bolna da se Gustav Maler na kraju obratio za pomoć Sigmundu Frojdu, najpoznatijem psihoanalitičaru tog vremena, kako bi sakupio rasute delove svoje emotivne i stvaralačke ličnosti. Četiri istovremeno duga i kratka sata psihoanalitičke šetnje odmerenim korakom i razgovora koji je promenio Malerov život.

U povodu sto pedeset godina od predaje ključeva gradova knezu Mihalu Obrenoviću III 6/19. aprila 1867, danas se postavlja pitanje uloge i dometa njegove politike u srpskoj savremenoj istoriji. Da li je knez Mihailo bio jedan od najvećih vladara koje je Srbija imala? Zbog čega je on i danas simbol moderne Srbije, iako je u svoje vreme važio za autokratu? Da li znamo da je istovremeno bio i veliki nacionalista i zagovornik jugoslovenske ideje? Kako se odnosimo prema načelu kojim se rukovodio u politici: "Zakon je najviša volja u Srbiji", i prema činjenici da je po stupanju na presto doneo Akt o pomirenju političkih protivnika?

U dokumentarnom serijalu Via Militaris preispituju se modernizacijski tokovi na Balkanu i nastojanje političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.

Snimak koncerta održanog 10. januara prošle godine u Kolarčevoj zadužbini. Nastupio je jedan od naših najrenomiranijih pevača, tenor Zoran Todorović, koji svoju karijeru već dugo sa uspehom gradi na inostranim scenama. Kamerni ansambl 13 gudača predvodio je Srđan Sretenović, a specijalna gošća je bila Sanja Anastasia mecosopran. U prvom delu koncertne večeri, izvedeni su odabrani odlomci iz dela Pučinija, Vivaldija i Ramoa.

Evo nas na kraju našeg mini serijala 100 godina baleta u Narodnom pozorištu. Završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstarcija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na velikoj sceni Pozorišta. Od legendarnog gostovanja Ašhen Ataljanc, iz Berlina do bombardovanog Beograda, do postavki sasvim novih, mladih koreografa koji će nas, svojim viđenjem igre i svojim temama uvesti u novo doba.

Pravda je cilj, a pravo način da se stigne do cilja, kaže Tibor Varadi, pravnik. Iako to lepo zvuči, i u pravu postoje nesavršenosti, što, usled pogrešno postavljenih pravnih normi može značiti gubitak poverenja u pravni sistem. Pred pojedinim pravnicima kroz istoriju nalazilo se pitanje da li biti uz režim. Međutim, takav izbor je uvek bio pogrešan. Pravo danas zadire u sve pore života običnog čoveka i u odnose država na globalnom nivou, a pravne norme su stigle i u svemir.

Jevreji žive na teritoriji Balkana vekovima, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Trilogija Tragom Jevreja na Balkanu snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu. U trećoj emisiji reč je o jevrejskoj zajednici u Dalmaciji. Otisnuli smo se na Jadran, u Dubrovnik i Split.

Šesnaesta epizoda: Žići se stalno kvari kamion. Čuje na radiju da su se na putevima pojavili drumski razbojnici.

Emisija započinje posvetom rodnom kraju Vuka Stefanovića Karadžića i pričom o njegovoj značajnoj misiji. U nastavku biće reči o nekoliko sela Rađevinskog kraja. Za kraj emisije videćemo kratak odlomak o istoriji Krupnja u godinama koje su usledile posle Drugog svetskog rata. Krupanj je oslobođen 3. septembra 1941. Oktobra iste godine nemačka kaznena ekspedicija spalila Krupanj skoro do temelja. Ostale su samo zgrade stare apoteke koja je bila u vlsništvu nemačkog građanina, crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i bolnica, zadužbina Nikole Spasića, trgovca iz Beograda. Sem rudarstva i prerade drveta u Krupnju se šezdesetih godina razvila industrija tekstila, proizvodnja kartonske ambalaže, kontaktnih sočiva, dehidratacija voća, mala privreda, trgovina i turizam.

U serijalu "Srbi sa petog kontinenta" donosimo zanimljive priče iz svakodnevnice Srba u Australiji.

U povodu sto pedeset godina od predaje ključeva gradova knezu Mihalu Obrenoviću III 6/19. aprila 1867, danas se postavlja pitanje uloge i dometa njegove politike u srpskoj savremenoj istoriji. Da li je knez Mihailo bio jedan od najvećih vladara koje je Srbija imala? Zbog čega je on i danas simbol moderne Srbije, iako je u svoje vreme važio za autokratu? Da li znamo da je istovremeno bio i veliki nacionalista i zagovornik jugoslovenske ideje? Kako se odnosimo prema načelu kojim se rukovodio u politici: "Zakon je najviša volja u Srbiji", i prema činjenici da je po stupanju na presto doneo Akt o pomirenju političkih protivnika?

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.

U dokumentarnom serijalu Via Militaris preispituju se modernizacijski tokovi na Balkanu i nastojanje političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.

Odmerenim korakom je indikacija tempa koju je Gustav Maler napisao na samom početku prvog stava svoje Pete simfonije, svojevrsnom monumentalnom posmrtnom maršu. Vojna parada, marševski korak... U mladim godinama Maler je napustio roditeljski dom jer više nije mogao da gleda kako njegov otac zlostavlja majku. To je kasnije postala njegova trauma, tolika bolna da se Gustav Maler na kraju obratio za pomoć Sigmundu Frojdu, najpoznatijem psihoanalitičaru tog vremena, kako bi sakupio rasute delove svoje emotivne i stvaralačke ličnosti. Četiri istovremeno duga i kratka sata psihoanalitičke šetnje odmerenim korakom i razgovora koji je promenio Malerov život.

U dokumentarnom filmu Ispod smokvinog lista, uz pomoć velikog broja stručnjaka, vodi se istraga koja prikazuje smele, duhovite i maštovite načine na koje su se vizuelni umetnici dovijali kako bi moraliste i cenzore pobedili u njihovoj igri. Počevši sa prikazima još od Adama i Eve sve do danas - smokvin list, cvet, kutija sa nakitom, ogledalo, pramenovi kose ili krzno, samo su neki od atributa kojima su pokrivali žene. Muškarce su kitili objekti poput grana, palica, zmija ili mačeva. Sve to se u umetnosti koristilo da predstavi genitalije tokom proteklih vekova, od antike do savremenih slika koje su pune metaforičkih "smokvinih listova". Čuvena umetnička dela danas su svedočanstva koja oslikavaju koliko su u svakom društvu umetnici bili prinuđeni da se nose sa cenzurom. Igrajući se sa različitim priborima i baš zahvaljujući njima, tokom istorije, brojni autori su se, ipak, i zabavljali, baš kao i publika, uspevši u tom procesu da istinoljubivo odbrane svoje stavove i pruže otpor puritanizmu.

Snimak koncerta održanog 10. januara prošle godine u Kolarčevoj zadužbini. Nastupio je jedan od naših najrenomiranijih pevača, tenor Zoran Todorović, koji svoju karijeru već dugo sa uspehom gradi na inostranim scenama. Kamerni ansambl 13 gudača predvodio je Srđan Sretenović, a specijalna gošća je bila Sanja Anastasia mecosopran. U prvom delu koncertne večeri, izvedeni su odabrani odlomci iz dela Pučinija, Vivaldija i Ramoa.

Evo nas na kraju našeg mini serijala 100 godina baleta u Narodnom pozorištu. Završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstarcija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na velikoj sceni Pozorišta. Od legendarnog gostovanja Ašhen Ataljanc, iz Berlina do bombardovanog Beograda, do postavki sasvim novih, mladih koreografa koji će nas, svojim viđenjem igre i svojim temama uvesti u novo doba.

Pravda je cilj, a pravo način da se stigne do cilja, kaže Tibor Varadi, pravnik. Iako to lepo zvuči, i u pravu postoje nesavršenosti, što, usled pogrešno postavljenih pravnih normi može značiti gubitak poverenja u pravni sistem. Pred pojedinim pravnicima kroz istoriju nalazilo se pitanje da li biti uz režim. Međutim, takav izbor je uvek bio pogrešan. Pravo danas zadire u sve pore života običnog čoveka i u odnose država na globalnom nivou, a pravne norme su stigle i u svemir.

Jevreji žive na teritoriji Balkana vekovima, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Trilogija Tragom Jevreja na Balkanu snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu. U trećoj emisiji reč je o jevrejskoj zajednici u Dalmaciji. Otisnuli smo se na Jadran, u Dubrovnik i Split.

Šesnaesta epizoda: Žići se stalno kvari kamion. Čuje na radiju da su se na putevima pojavili drumski razbojnici.

Emisija započinje posvetom rodnom kraju Vuka Stefanovića Karadžića i pričom o njegovoj značajnoj misiji. U nastavku biće reči o nekoliko sela Rađevinskog kraja. Za kraj emisije videćemo kratak odlomak o istoriji Krupnja u godinama koje su usledile posle Drugog svetskog rata. Krupanj je oslobođen 3. septembra 1941. Oktobra iste godine nemačka kaznena ekspedicija spalila Krupanj skoro do temelja. Ostale su samo zgrade stare apoteke koja je bila u vlsništvu nemačkog građanina, crkve Sv. Vaznesenja Gospodnjeg i bolnica, zadužbina Nikole Spasića, trgovca iz Beograda. Sem rudarstva i prerade drveta u Krupnju se šezdesetih godina razvila industrija tekstila, proizvodnja kartonske ambalaže, kontaktnih sočiva, dehidratacija voća, mala privreda, trgovina i turizam.

U serijalu "Srbi sa petog kontinenta" donosimo zanimljive priče iz svakodnevnice Srba u Australiji.

U povodu sto pedeset godina od predaje ključeva gradova knezu Mihalu Obrenoviću III 6/19. aprila 1867, danas se postavlja pitanje uloge i dometa njegove politike u srpskoj savremenoj istoriji. Da li je knez Mihailo bio jedan od najvećih vladara koje je Srbija imala? Zbog čega je on i danas simbol moderne Srbije, iako je u svoje vreme važio za autokratu? Da li znamo da je istovremeno bio i veliki nacionalista i zagovornik jugoslovenske ideje? Kako se odnosimo prema načelu kojim se rukovodio u politici: "Zakon je najviša volja u Srbiji", i prema činjenici da je po stupanju na presto doneo Akt o pomirenju političkih protivnika?

Uoči Vaskrsa, zahvaljujući ljubaznosti vladike timočkog Ilariona, gledaoci će imati priliku da vide kako izgleda jedan dan u manastirima Bukovo i Vratna.

U dokumentarnom serijalu Via Militaris preispituju se modernizacijski tokovi na Balkanu i nastojanje političkih i kulturnih elita balkanskih zemalja da se uključe u savremene evropske tokove.

Odmerenim korakom je indikacija tempa koju je Gustav Maler napisao na samom početku prvog stava svoje Pete simfonije, svojevrsnom monumentalnom posmrtnom maršu. Vojna parada, marševski korak... U mladim godinama Maler je napustio roditeljski dom jer više nije mogao da gleda kako njegov otac zlostavlja majku. To je kasnije postala njegova trauma, tolika bolna da se Gustav Maler na kraju obratio za pomoć Sigmundu Frojdu, najpoznatijem psihoanalitičaru tog vremena, kako bi sakupio rasute delove svoje emotivne i stvaralačke ličnosti. Četiri istovremeno duga i kratka sata psihoanalitičke šetnje odmerenim korakom i razgovora koji je promenio Malerov život.

U dokumentarnom filmu Ispod smokvinog lista, uz pomoć velikog broja stručnjaka, vodi se istraga koja prikazuje smele, duhovite i maštovite načine na koje su se vizuelni umetnici dovijali kako bi moraliste i cenzore pobedili u njihovoj igri. Počevši sa prikazima još od Adama i Eve sve do danas - smokvin list, cvet, kutija sa nakitom, ogledalo, pramenovi kose ili krzno, samo su neki od atributa kojima su pokrivali žene. Muškarce su kitili objekti poput grana, palica, zmija ili mačeva. Sve to se u umetnosti koristilo da predstavi genitalije tokom proteklih vekova, od antike do savremenih slika koje su pune metaforičkih "smokvinih listova". Čuvena umetnička dela danas su svedočanstva koja oslikavaju koliko su u svakom društvu umetnici bili prinuđeni da se nose sa cenzurom. Igrajući se sa različitim priborima i baš zahvaljujući njima, tokom istorije, brojni autori su se, ipak, i zabavljali, baš kao i publika, uspevši u tom procesu da istinoljubivo odbrane svoje stavove i pruže otpor puritanizmu.

Kada je 1964. u Njujorku na ulici ubijena devojka Kiti Đenoveze, svetsku, a kasnije i naučnu javnost šokirao je podatak da je činu njenog umiranja prisustvovalo više od 38 ljudi koji su je poznavali. Trideset i osam posmatrača koji su sačekali da Kiti umre, i tek onda pozvali hitnu pomoć. Zašto? Da li je bila reč o šoku ili nečemu drugom? U psihologiju tada ulazi pojam "efekat posmatrača".

Sećanje na nedavno preminulog kolegu Borivoja Boru Uroševića.

Serija prati privatne i profesionalne živote članova elitne jedinice mornaričkih foka dok treniraju, planiraju i izvršavaju neke od najopasnijih misija, koje SAD od njih traži. Džejson Hejz je cenjen i posvećen vođa tima čiji porodični život pati zbog njegovog vojnog angažmana. Njegov tim uključuje osobe od poverenja: Reja Perija, najdugovečnijeg operativca s kojim se sjajno razume, Sonija Kvina, veoma odanog vojnika šarenolike prošlosti koji se i dalje bori protiv nagona za samouništenjem, i Kleja Spensera, mladog SEAL-ovca druge generacije, nezasitnog poriva i predanosti.

Baja je sa Đerom otišao u posetu kod Đerine tetke, Milice. Đera je tamo srela svoju staru ljubav, poštara Radeta. Tetka Milica kaže Baji da nije Đera prava žena za njega i da je za Đeru mnogo bolji izbor Rade, koji može da joj pruži veću sigurnost. Žićin tast, Grča, ima novu izabranicu. To je Leposava Karabiberović, vlasnica hotela koji nema perspektivu. Žića se združio sa članovima grupe "Zauvek mladi". Odluči da ode na njihov koncert, u kafanu "Tango Argentino".

Remasterizovani serijal Karavan sa Milanom Kovačevićem koji je u poseti opštinama oko planine Kozare 1971. godine.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U novoj emisiji Ostavi sve i čitaj gost je Miodrag Tabački, scenograf, kostimograf, arhitekta, univerzitetski profesor, akademik i počasni doktor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces….

U fokusu 31. Međunarodne tribine kompozitora je kamerna muzika, a izvedena su dela stvaralaca iz celoga sveta.

Šta bi Trebinje bez Dučića, i šta bi Dučić bez Trebinja, za koje je u šali govorio, da mu je Dubrovnik predgrađe... Pesnik, diplomata, ali i ljubitelj umetnosti, izvrsni znalac, pasionirani kolekcionar, i nadasve - rodoljub i vizionar.

Radžab je jedan od velikih majstora sirijske muzike, koji nastupa sa svojim triom sastavljenim od muzičara iz Novog Zelanda i Grčke.